www.djera.net
idemo dalje
konačno sam dobio materijalni dokaz da pomažem ljudima u kristalisanju mišljenja. prethodni upis, od pre desetak dana, izazvao je gospodina v. š. da mi napiše 4 mejla, u kojima kritikuje moju kritiku (re)konstrukcije novosadskog parka jednostavno znanog kao "limanski park". kaže da će prvi put glasati za stranku koja kritikuje ovu akciju, i ja se zbilja osećam počastvovanim zbog toga. e, sad... prvi mejl počinje sa, citiram: " Postovani Gospodine Molim Vas nemojte da pomažete bezumnicima da uniustavaju zelene povrsne u gradu. Iako je Vas komentar o limanskom parku logican, time cete samo doprineti da nam svima bude gore.
" kraj citata. imam reći samo jedno, a to je 10 reči: neka bude logika, makar se svet pretvorio u limanski park. i da svi vozimo audije, ali van parkova. najnoviji sudbonosni izbori su za 4 dana, a fruškogorski maraton za 3.
par fotki sa zadnje fruškogorske šetnje.
Labels: izbori, novi sad, politika
kampanja za početnike
vrhunski užitak tokom tekuće predizborne kampanje mi je pružio program jedne od koalicija, koja predlaže svog kandidata za predsednika skupštine grada. ne gradonačelnika, kao što se pretenciozno reklamira, jer su prethodno vratili izborni sistem na isti onaj zbog kojeg su godinama kritikovali socijaliste. ne treba biti genije, pa zaključiti zašto. u programu se kaže "hoćemo da spasemo limanski park od daljeg propadanja i uništavanja od strane gradske vlasti. divlja seča stabala i postavljanje staza od behatona uništavaju park, naružuju njegov izgled i smanjuje zelenu površinu u gradu...". ovakvu glupost može potpisati samo neko ko se desetak godina kreće isključivo crnim automobilima sa zatamnjenim staklima i četvorocifrenim registracijama. limanski park, za koji mnoge novosađane vežu uspomene, je do pre nekoliko nedelja bio samo poljana na kojoj su posađene topole kako vetar ne bi razneo peskovito limansko tlo. sada već liči na park, još da završe šiblje i žbunje, i to je to. on the other hand, lično sam prisutstvovao konferenciji za novinare u vreme neposredno posle 5. oktobra, kada je pomoriški, tada gradski premijer, pompezno najavio izradu projekta uređenja limanskog parka, i to kao poklon noriča, grada pobratima novoga sada. prođe otad dosta bajrama, a u limanskom parku samo betonske gromade počivaše, sve do ovog proleća. poenta priče je da jesu radikali skotovi, ali dajmo šansu razumu. jednoumlje ne vodi nikuda, sa čije god strane bilo ispoljeno. ovakav ispad mogu da razumem na svega tri načina: ili su autori debili, ili smatraju svoje sugrađane debilima, ili sam ja debil.
Labels: izbori, novi sad, politika
depra
ako od početka oktobra postoji bolje vreme za depresiju, pod hitno ga treba promovisati na našem tržištu. uz uobičajene razloge, još me i beotel.net cima sa svojim takozvanim internet uslugama. već 11 dana mi ne radi adsl moj nasušni, no ne želim to da koristim kao izgovor za retke zapise na ovom mestu. zapravo, čak bih i imao o čemu da pišem, kada bih našao motivaciju. u međuvremenu kradem noći danima sa damirom, kumom boškom, svakog drugog vikenda – ako ne češće – pomaže i brane, a ponekad čak i moša, žex... poslednjeg vikenda septembra smo na kamenjaru obeležili cikov rođendan.
najuspešniji rođendan kojem sam prisutstvovao, a da je slavljenik bio odsutan. ciko ionako nikad’ nije voleo da slavi svoj rođendan, uvek smo mu priređivali sačekušu pred zgradom. juče završeni vikend će ostati upamćen po istorijskom anti-fašističkom skupu u ns, koji naravno nisam mogao propustiti. ako se zarati, možda 7. oktobar bude dan ustanka, umesto 7. jula?
sve je bilo odlično izrežirano, a 2.000 pandura nije uspelo da spreči 20 retardiranih idiota da kamenjem gađaju kolonu dok je prolazila pored dvorišta doma vojske na keju.
naravno da sam mogao naj***** kad me je pandurčina svukla sa ograde odakle sam fotkao, na sreću samo sam se malo ogrebao na šiljak. osnovano pretpostavljam da nisu svi bili moje sreće. da, zbilja istorijski vikend je za nama, u petak smo prigodno obeležili damirovo polaganje poslednjeg ispita, a u subotu smo bili na žurci kod tome u petrovaradinu. na poslovnom planu ništa novo, naša emisija „njuškanje“ se i dalje svima dopada, ali ne toliko da bi platili za nju. čekamo na odgovor, a ubrzano se primiče divided putovanje u berlin – još dve i po nedelje. ne sećam se da li sam pominjao, „48 sati film„ smo (ameri i ja) odložili do proleća.
Labels: anti-fasisticki protest, njuskanje, novi sad
state of token
jutros (subota) sam svojevoljno bio u zatvoru na klisi. ne, nije pala celebrity mafija, nego smo za „divided god“ projekat snimali kapelu koju su zatvorenici napravili u pomenutoj korekcionoj ustanovi. koriste je pripadnici svih veroispovesti. u nevolji su svi braća. kad pomenuh projekat, u utorak kasno uveče krećemo za mostar, povratak 17. sinoć me je spopala informacija, a nedugo zatim i promoterka sa flajerom koji kazuje da će predstojeći „exit festival“ biti poseban (sem što ja neću biti tu, kao ni jedan na exitovskom jeziku rečeno hedlajner gitarske loze) po uvođenju tokena umesto novca. na našem, uđeš, zameniš novce za tokene, i za njih na šanku dobiješ piće. mogućnost krađe od strane osoblja unutar šanka je svedena na minimum, a verovatnoća za gužve na mestima gde se novac menja za tokene vrlo velika. pre dva dana sam ispoštovao manifestaciju inventivno nazvanu „filmski festival srbije“ (iako je uredno bio održan nagradni natjecaj za davanje imena manifestaciji sa sve naplaćivanjem skupih sms-poruka). čitav centar novog sada je pretvoren u mali „exit“, na sve strane su skele sa prostrtim platnima sa korektno dizajniranim logom. za kraj, zvanično, „bilo jednom...“ na motovunskom festivalu.Labels: bilo, exit, film, novi sad
tropical heat
u petak ispraktikovao revijalni izlazak (završio u „foxtrotu“!?). u subotu obavezni posjet u lt, posle dužeg vremena se vid’o sa drugarom đotom, a sreli smo i smilju i milicu (drugarice iz gimnazije), tako da nas četvoro (njih dve + damir i ja) zapravo nismo sedeli ispred „marte“, nego ispred „kruga“. nedelja me je čak videla na obali kameničkog parka sa lenom, nikom, retom i mošom. ni to nije kraj – juče sa đotom bio do konjičkog kluba („graničar“, pored autoputa za bg), ponovo do „foxtrota“, pa čak ga ucurio na tradicionalnu proslavu milanovog rođendana. usput mi je zagolicana mašta. na prilazu novom sadu od auto-puta (osim sve negovanijih i sve mlađih poklonica najstarijeg zanata) nema skoro ničega. pomislih, mogla bi npr. mesna industrija „matijević“ napraviti svoje korporativno sedište na nekoj ledini. znam, oni će svoje sedište izgraditi između „norka“ i „snp“-a, baš dijagonalno od skadra „poštanske štedionice“ – to je ona zgrada koja je u fazi gradilišta od 1992. (po mom’ sećanju, a možda i duže stoji onako). u gradovima zapada kom’ toliko težimo sedišta u centru grada imaju banke, konsultantske kuće, kompanije koje se bave elektronskih i ostalih sofisticiranih proizvoda koji kontekstualno pripadaju tekućem veku. zaključak: gledaj čije zgrade krase centar grada, pa ćeš znati na kom’ je nivou društvo koje ga je izgradilo.
Labels: novi sad
laži i prevare
vest da će na holandskoj televiziji smrtno bolesna žena odlučiti kome će donirati svoj bubreg kada umre zapravo je bila lažna! odličan način da se privuče pažnja na problem (u holandiji se prosečno čeka više od 4 godine na presađivanje bubrega) koji evidentno postoji. baš sam pre desetak dana gledao film koji se vrti oko slične tematike, ilegalni emigranti u velikoj britaniji prodaju svoje bubrege za falsifikovane pasoše zemalja evropske unije (dirty pretty things). vremenske prilike u novom sadu su inače sjajne zadnjih par dana, a sledeća sedmica je poslednja u mojoj obrazovnoj epopeji (od 1984. – ne mislim na knjigu). prošli vikend me je umalo nagnao da posle dolaska iz grada sednem za računar i opišem viđeno. u gradu je bilo sjajno, miletić je pun, održava se misteriozni festival „novosadska razglednica“. nigde najavljen, ništa specijalno, ali nije loše. prošlog vikenda je održan i moto-fest na tvrđavi, počelo je „sterijino pozorje“, a ulica laze telečkog liči na nešto sasvim ok. koliko sam uspeo da prebrojim, trenutno na 200-tinak metara ove ulice radi 13 kafića, od kojih 6 nije postojalo prošlog leta. ispred „martha’s pub“-a je uobičajena postava ngo-novinarsko-umetničkih alternativaca (koji su tokom zadnjih 5 godina definitivno postali „mejn strim“), preko „umetničkije“ ekipe u „novoj fridi“, „kaktus“ i „cuba libre“ su spojeni jer se razlikuju jedino po imenu, zatim „lazino tele“ i „london“ za one kojima nikad nije dosta „pipinga“ iz devedesetih, pa sve do trafika koje privlače low-budget squad (živeli mi!) čije pripadnike nije sramota da piju pivo iz flaša i limenki. upravo iz razloga što mi je bilo neobično super, odlučio sam da ovog vikenda odradim centralni otadžbinski izlazak u subotu. u nedelji koja je na izmaku smo odradili i prva (4) snimanja u okviru projekta „divided god“, and that’s all folks. ah, da, zaboravih pomenuti da su prošlog vikenda u katoličkoj porti kampovali neki gorani, volonteri i slično. krajnje neobičan prizor, a veoma me interesuje gde su išli u wc?
Labels: novi sad
konačno sam dobio materijalni dokaz da pomažem ljudima u kristalisanju mišljenja. prethodni upis, od pre desetak dana, izazvao je gospodina v. š. da mi napiše 4 mejla, u kojima kritikuje moju kritiku (re)konstrukcije novosadskog parka jednostavno znanog kao "limanski park". kaže da će prvi put glasati za stranku koja kritikuje ovu akciju, i ja se zbilja osećam počastvovanim zbog toga. e, sad... prvi mejl počinje sa, citiram: " Postovani Gospodine Molim Vas nemojte da pomažete bezumnicima da uniustavaju zelene povrsne u gradu. Iako je Vas komentar o limanskom parku logican, time cete samo doprineti da nam svima bude gore." kraj citata. imam reći samo jedno, a to je 10 reči: neka bude logika, makar se svet pretvorio u limanski park. i da svi vozimo audije, ali van parkova. najnoviji sudbonosni izbori su za 4 dana, a fruškogorski maraton za 3. 
sve je bilo odlično izrežirano, a 2.000 pandura nije uspelo da spreči 20 retardiranih idiota da kamenjem gađaju kolonu dok je prolazila pored dvorišta doma vojske na keju.
naravno da sam mogao naj***** kad me je pandurčina svukla sa ograde odakle sam fotkao, na sreću samo sam se malo ogrebao na šiljak. osnovano pretpostavljam da nisu svi bili moje sreće. da, zbilja istorijski vikend je za nama, u petak smo prigodno obeležili damirovo polaganje poslednjeg ispita, a u subotu smo bili na žurci kod tome u petrovaradinu. na poslovnom planu ništa novo, naša emisija „njuškanje“ se i dalje svima dopada, ali ne toliko da bi platili za nju. čekamo na odgovor, a ubrzano se primiče divided putovanje u berlin – još dve i po nedelje. ne sećam se da li sam pominjao, „48 sati film„ smo (ameri i ja) odložili do proleća.
