uspeli smo čak i da se izgubimo u šumi, što je zapravo bio najzanimljiviji deo izleta. oko sat vremena nismo imali pojma gde treba da idemo, ali smo ipak uspeli da pronađemo civilizaciju.
početkom novembra bi smo trebali ponovo pohoditi momijigari-lovišta fruške gore. obišli smo i dva namastira, oba hopova, staro i novo.
pesma koju upravo slušam me je podsetila da je spasem od zaborava. pre deset dana je izašao istorijski album grupe "radiohead", pod nazivom "inrainbows". zapravo nije izašao, nego je postavljen na sajt, i moguće ga je downloadovati, a svako plaća koliko želi. da, može se skinuti i besplatno. videćemo koliko će im se ovo isplatiti, a jedino što mogu reći jeste da je muzika skroz dobra.
što reče moja majka, ako slavimo godišnjicu kosovske bitke, što ne bi obeležili i 10. oktobar 1976! odlično razmišljanje. ne mogu da se ne osvrnem na pomenuti salaš, koji je sasvim ok, još je malo skuplji nego što bi se dalo pretpostaviti, ali... na žalost nisam imao pri sebi pribor za ocenjivanje toaleta. skandalozno loše stanje, nije mi jasno šta nataša bekvalac i ekipa traže po ovakvim rupama? prošle nedelje je moj stari drug staf bio u krizi, godine su to, na proleće 10 ljudskih, što, priznaćete, nije malo.
već bi trebao da ide u četvrti razred osnovne škole. još ovoliko, i mogao bih ga prijaviti za "big brother", iako, iskreno, ne verujem da bi se on spuštao na taj nivo. prošle godine su im dali psa, ali su ga ubrzo izbacili. verovatno se većina ukućana osećala intelektualno inferiornom u njegovom prisutstvu.
najuspešniji rođendan kojem sam prisutstvovao, a da je slavljenik bio odsutan. ciko ionako nikad’ nije voleo da slavi svoj rođendan, uvek smo mu priređivali sačekušu pred zgradom. juče završeni vikend će ostati upamćen po istorijskom anti-fašističkom skupu u ns, koji naravno nisam mogao propustiti. ako se zarati, možda 7. oktobar bude dan ustanka, umesto 7. jula?
sve je bilo odlično izrežirano, a 2.000 pandura nije uspelo da spreči 20 retardiranih idiota da kamenjem gađaju kolonu dok je prolazila pored dvorišta doma vojske na keju.
naravno da sam mogao naj***** kad me je pandurčina svukla sa ograde odakle sam fotkao, na sreću samo sam se malo ogrebao na šiljak. osnovano pretpostavljam da nisu svi bili moje sreće. da, zbilja istorijski vikend je za nama, u petak smo prigodno obeležili damirovo polaganje poslednjeg ispita, a u subotu smo bili na žurci kod tome u petrovaradinu. na poslovnom planu ništa novo, naša emisija „njuškanje“ se i dalje svima dopada, ali ne toliko da bi platili za nju. čekamo na odgovor, a ubrzano se primiče divided putovanje u berlin – još dve i po nedelje. ne sećam se da li sam pominjao, „48 sati film„ smo (ameri i ja) odložili do proleća.
Labels: anti-fasisticki protest, njuskanje, novi sad
