Tuesday, January 23, 2007
parlamentarni izbori 2007.
prošli su izbori, neverovatni kao svi pređašnji. svi su pobedili. ako se uzme u obzir pretpostavka da se svi zapravo bore samo da učestvuju u vlasti (čitaj: u upravnim i skupštinskim odborima), a ne da unaprede društvo u kojem će živeti njihovi potomci (koji ne zapale iz zemlje), onda i jeste tako. radikali su pojedinačno dobili najveći broj glasova, demokrate će iz senke vladati vladom iz demokratsko-stranačko-naše srbije, čeda se ušunjao u skupštinu, a sa njime i satelitske stranke đinđićeve epohe. svideli su mi se trikovi dosetljivih propagandista tokom predizborne ćutnje ? koštunica je prisutstvovao potpisivanju ugovora između telekoma srbije i telekoma srpske, dok se za vest da je ispod čedinog auta postavljena bomba ispostavilo da se zapravo ispod džipa koji koristi njegovo obezbeđenje zateklo eksplodirano pakovanje vatrometa (verovatno zaostalo od neke od novih godina). g17 plus je opušteno postao jezičak koji će uticati na prevagu u budućoj vladi srbije, a najveća sramota je, po meni, što su socijalisti ponovo u skupštini. ovaj put kao dekoracija u funkciji podsećanja da su još uvek među nama. kako god, bojazni u (pre svega) međunarodnim medijima mogu da shvatim jedino kao pokušaj održavanja tenzije. pobednik smo i svi mi po malo, jer su izbori prošli mirno i dostojanstveno, kao u belgiji. umalo zaboravih, lepa tekovina demokratičnih izbora su kampanje koje animiraju mladež da iskoristi svoje građansko pravo, tako smo prošlog četvrtka na studentskom trgu imali dj-eve za dž, što je poslužilo vrlo dobro za razbijanje post-novogodišnje depresije (kako je to lepo rekao brane!). važan događaj za istoriju popularne gradske istorije se zbio pre osam dana.
srušen je izlog između (nekadašnjeg) norka i (nekadašnjeg) gavrilovića. tokom zadnje decenije poznatiji kao ?sendvaja do jaja?, ovih desetak kvadrata je ovekovečila pekinška patka u spotovima snimljenim pre nekih frtalj veka.
srušen je izlog između (nekadašnjeg) norka i (nekadašnjeg) gavrilovića. tokom zadnje decenije poznatiji kao ?sendvaja do jaja?, ovih desetak kvadrata je ovekovečila pekinška patka u spotovima snimljenim pre nekih frtalj veka.
Sunday, January 14, 2007
božićno- novogodišnji post
ne mogoh? doći do vremena za postovanje zadnjih sedmica. prvo je moj život i zvanično počeo ? 25. decembra sam napunio 29 godina i tako ušao u tridesetu. dan rođenja Njegovog sina je obeležen simbolično u krugu nekoliko parova prijatelja.
tokom noći koja je počela 2006, a završila se ove godine sam sa gabi, kris i ekipom obišao dobar deo centra, naravno posle ponoći. prvo smo bili kod gabi, selme, svratili na osveženje na početnu lokaciju, izba, stara frida (oba lokala prepuna), laze telečkog (najveća gužva bila ispred kafea lotrek). zatim smo krenuli ka oblomovu, usput zahvaljujući mišelu bili na žurci tri sobe u njegoševoj, pa konačno i stigli do raspadnute ekipe u vojvođanskih brigada.
par dana pred božić sam oborio sopstveni biciklistički rekord na relaciji futoška pijaca ? kuća. sada iznosi 5:50. juče se ispostavilo da je takozvana srpska nova godina obično natripovanija od one stranjske. dočekao sam je sa natašom i ahmedom u hotelu aleksandar. ništa previše čudno, da ahmed nije iračanin koji je u novom sadu da bi pratio predizbornu kampanju.
lik je rođeni vavilonac, a večeras mi kaže nataša da su mu javili da je na listi za odstrel iračkih terorista, tako da posle naših izbora ide kući na jedan dan, pa u severno-američko izgnanstvo. tužno. juče sam još bio i kod gorana, razgovarali o potencijalnom filmu za budućnost, a pre toga smo strugar, boba, moša i ja preneli stvari iz cikovog stana u podrum. mučna poseta gogoljevoj 22. verovatno poslednja ikada. neću više ići na tu stranu. ovih dana mi je superman dao kopiju dokumentarca ?ove noge nisu male?, snimljenog 13. decembra 1996, kad? smo prvi put peške išli za bg za vreme studentskog protesta.
moj mladi drugar ciko, i moša i ja na 3 metra udaljenosti (tada se nismo poznavali).
ne mogoh? doći do vremena za postovanje zadnjih sedmica. prvo je moj život i zvanično počeo ? 25. decembra sam napunio 29 godina i tako ušao u tridesetu. dan rođenja Njegovog sina je obeležen simbolično u krugu nekoliko parova prijatelja.
tokom noći koja je počela 2006, a završila se ove godine sam sa gabi, kris i ekipom obišao dobar deo centra, naravno posle ponoći. prvo smo bili kod gabi, selme, svratili na osveženje na početnu lokaciju, izba, stara frida (oba lokala prepuna), laze telečkog (najveća gužva bila ispred kafea lotrek). zatim smo krenuli ka oblomovu, usput zahvaljujući mišelu bili na žurci tri sobe u njegoševoj, pa konačno i stigli do raspadnute ekipe u vojvođanskih brigada.
par dana pred božić sam oborio sopstveni biciklistički rekord na relaciji futoška pijaca ? kuća. sada iznosi 5:50. juče se ispostavilo da je takozvana srpska nova godina obično natripovanija od one stranjske. dočekao sam je sa natašom i ahmedom u hotelu aleksandar. ništa previše čudno, da ahmed nije iračanin koji je u novom sadu da bi pratio predizbornu kampanju.
lik je rođeni vavilonac, a večeras mi kaže nataša da su mu javili da je na listi za odstrel iračkih terorista, tako da posle naših izbora ide kući na jedan dan, pa u severno-američko izgnanstvo. tužno. juče sam još bio i kod gorana, razgovarali o potencijalnom filmu za budućnost, a pre toga smo strugar, boba, moša i ja preneli stvari iz cikovog stana u podrum. mučna poseta gogoljevoj 22. verovatno poslednja ikada. neću više ići na tu stranu. ovih dana mi je superman dao kopiju dokumentarca ?ove noge nisu male?, snimljenog 13. decembra 1996, kad? smo prvi put peške išli za bg za vreme studentskog protesta.
moj mladi drugar ciko, i moša i ja na 3 metra udaljenosti (tada se nismo poznavali).
Saturday, January 13, 2007
